BORIS MALAGURSKI: TEŽINA LANACA

MojaKritika: Emil Živadinović, 2012; MojaGalerija: Bojan Otašević - Akt 2, 2011. 

 

"Težina lanaca" je film koji mora da uznemiri čak i prekaljenog gledaoca, jer, iako mu možda neće otkriti ništa novo, ono barem će ponovo stvoriti onaj mučan osećaj u utrobi, dobro poznat nama bivšim Jugoslovenima. Za one koji film nisu pogledali, ukratko, to je film o razbijanju Jugoslavije – razbijanje je operativno sprovela Amerika po nalogu nekog nalogodavca, a čiji su instrumenti i političari, i CIA, i, naročito, naši - domaći - srpski, hrvatski i bosanski "balvani" koji gutaju sve što im serviraju televizija, štampa i političari. U principu, mi svi pretpostavljamo ("znamo" bi bila reč za koju nemamo pokriće) da postoje nevidljivi gospodari koji poseduju firme, banke, pa i čitave države, u stanju su, samo ako požele, da bilo koju državu na svetu uguraju u rat i da unište bilo koju državu ili ekonomiju. Isto tako, pretpostavljamo da to nisu predsednici država i face koje viđamo po televiziji, smatramo da su to mnogo perfidniji igrači, vlasnici velikih kompanija i banaka, koji se političarima igraju kao šahovskim figuricama.

            Na zapadu je dugo vladao i verovatno da još uvek vlada opšteprihvaćeni kliše da su Srbi krivci kako za ratove u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, tako i za sva zverstva počinjena u ratovima, te da je zapad, rukovođem urođenom milošću i brigom za Hrvate, Muslimane i Albance jednostvano morao da "rasturi" "prosprsku" i "komunističku" Jugoslaviju, da omogući Hrvatima, Muslimanima i Kosovarima (Albancima) da naprave svoje države, a da Srbe propisno kazni za sva zlodela protiv čovečnosti.

            "Težina lanaca", pak, sugeriše da je raspad Jugoslavije posledica jedne velike igre koju Srbija niti je vodila, niti je mogla da spreči, jednostavno, suviše su veliki igrači vodili tu igru da bi ijedna balkanska državica mogla da utiče na njen tok ili ishod. Tako da, gledano očima našeg, domaćeg, srpskog, hrvatskog ili bosanskog "balvana", "Težina lanaca" je "prosrpski" film, posebno uzevši u obzir sprsko poreklo autora. Gledano očima onog dela populacije koji, svesno ili nesvesno, beži od profila "balvana", "Težina lanaca" je argumentovana teorija zavere, film koji pokušava da razbije jedno ukorenjeno predubeđenje o srpskoj krivici za ratove na Balkanu devedesetih godina dvadesetog veka. Autor pokušava da dokaže da su moćne kompanije, koristeći razne orke i uruk-haije, rasturile Jugoslaviju u želji da državice nastale na tlu Jugoslavije nakon njenog raspada pretvore u svoje kolonije, i da su u tome uspele. Ko u ovo ne veruje, neka se samo upita kako je moguće da do jednog trenutka narodi (a narod čine ljudi, pojedinci sa svojim životima) žive u ljubavi i slozi, a odjednom, preko noći, jedni drugima postaju najveći neprijatelji.

            I jeste da je Jugoslavija bila neka čudna tvorevina u kojoj su ljudi živeli dobro i bezbedno, i jeste da je bila sama sebi dovoljna i da nije zavisila ni od istoka ni od zapada, ali, ipak, ruku na srce, čitava jugoslovenska teritorija i čitav jugoslovenski dohodak je, u nekim globalnim okvirima – na nivou statističke greške, spam dohotka kako zapada tako i istoka. Stoga, autor mi nije odgovorio na ključno pitanje – zašto se sve to dogodilo, ako smo mi već tako mali u globalnim okvirima? Da bi jevtino kupio naše i tako tehnološki zaostale fabrike? Da bi uništio ono malo konkurencije koju je imao u nama, ili da bi se samo uvežbavao, jer je njegov krajnji cilj - okupirati Rusiju i zaposesti njena bogatstva?

            I opet, meni koji sam te godine raspada zemlje i krize, o kojima Malagurski govori, proveo živeći i odrastajući u toj istoj zemlji, autor nije odgovorio na još jedno bitno pitanje, jer, ako je već imao petlju da se uhvati u koštac sa svima snimajući tako kompleksan film, valjda je, nadam se, znao i poneki odgovor. A to pitanje je: da li je Slobodan Milošević domaći izum, odraz domaće gluposti, nesposobnosti i nerazumevanja načina na koji ovaj svet funkcioniše, ili nam je i on poturen kao kukavičije jaje, ili su nam Amerikanci poturili i njega, ne bi li nas što uspešnije razbili i kolonizovali? Jer, gledajući film, gledalac može da pomisli da je Srbija, koja se jedina suprostavljala američkoj kolonizaciji, bila na pravoj strani, sa sve Miloševićem na čelu i sa svime onim što je pratilo njegovu vladavinu... A to verovatno da ne bi bilo tačno, najblaže rečeno, ko ne veruje, neka pita bilo koga ko je odrastao u Srbiji u njegovo vreme....

            Kao gledalac, imam više zamerki na samu izvedbu filma, navešću nekoliko primera – na osnovu kojih smatram da autor nije film "završio". Npr, površno, i verovatno strancu teško shvatljivo, predstavljena je u filmu islamizacija stanovništva Bosne. Ako je, npr, autor pomenuo nabijanje na kolac kao razlog da Srbi u srednjem veku masovno prelaze u islam, zašto onda nije pomenuo i druge, podjednako drastične metode koje je turski okupator koristio, kao što su npr. "danak u krvi" ili "šetanje opanaka"?

            Sa druge strane, ima teoretičara koji tvrde da poreklo bosanskih muslimana, odnosno Bošnjaka, nije srpsko, niti hrvatsko, već da su oni autohtono stanovništvo koje pre dolaska Turaka nije bilo niti pravoslavno, niti katoličko. Oni su, po njima, bili bogumili, i vremenom su preobraćeni u islam. To su dva suprostavljena tumačenja - rata dostojna. I sad, kad naš domaći, "srpski balvan" udari na našeg domaćeg "bosanskog balvana", kad se sukobe na temu da li je nečiji deda bio Srbin pa prešao u islam, ili nije bio ni Srbin niti bilo šta drugo do autohtoni bogumil, eto razloga da neko nekoga ubije. To je čak i gore od sukoba navijača Zvezde i Partizana...

            Takođe, ako je autor u filmu već pomenuo Dubrovnik i Srebrenicu, zašto onda nije pomenuo Markale? Ili onu čuvenu srpsku svadbu na kojoj su muslimani ubili mladoženju, a Srbi nakon toga jurnuli u rat? Jer, nakon te svadbe i Markala rat u Bosni se rasplamsao, koliko se sećam.

            Takođe, neshvatljivo mi je da Zoran Đinđić nije čak ni pomenut u čitavom filmu. Moje skromno mišljenje je da je Đinđić imao viziju srpskog društva koje ne bi bilo u lancima. Danas, kad bi se u bilo kojoj državici nastaloj na tlu Jugoslavije pojavio političar sa dovoljno harizme, energije i upotrebljih ideja – e, takvog političara koji bi radio u korist svog naroda - ubili bi kao kera, oni isti koji su i Đinđića ubili. Istina, zasigurno bi neki "domaći balvan" povukao oroz ili potegao sekiru na tog novog Đinđića, zasigurno bi određeni političari bili srećni zbog uklanjanja konkurencije, odnosno smetnje svojoj ličnoj promociji i bogaćenju na račun naroda ("građanki i građana", to je danas eufimazam), te bi svi zdušno sarađivali, i levi i desni i svi odreda, ali bi inicijator ubistva, mozak svega, bio isti onaj koji je rasparčao Jugoslaviju, koji je plaćao i poziciju i opoziciju, i kupovao upropašćena preduzeća, i na kraju, kako to primećuje Malagurski, pretvorio gomilu balkanskih novonastalih državica u kolonije.

            Sa druge strane, Malagurski jeste prikazao sve one loše strane ujedinjene Evrope - izumiranje domaćih, malih ekonomija i poljoprivrede, neravnopravna konkurencija usred otvorene tržišne borbe gde male ekonomije i poljoprivrede ne mogu cenom svojih proizvoda (buter, npr, primer iz filma) da pariraju stranim proizvodima čiju proizvodnju države poput Nemačke debelo subvencionišu itd. itd...

            Ali, ruku na srce, ipak, Malagurski ne iznosi niti jednu jedinu dobru stranu Evropske unije, a ipak, koliko god ko bio za ili protiv ujedinjene Evrope, tih dobrih strana ona zasigurno ima. Lično mislim da je ideja ujedinjene Evrope, u osnovi, plemenita, iako, verovatno, da i ona služi nečijim interesima... U osnovi te plemenite ideje, ipak, nema plemenskih granica (ironična je ova igra rečima - plemenito i plemensko), svi putuju slobodno kuda god žele, ljudi i roba ne poznaju granice, carine, pasoše i čekanja, za svakog postoji mogućnost zapošljenja postoji u bilo kojoj zemlji, ravnopravno...

            Takođe, ono što mi se ne dopada u filmu je i nonšaltan odnos prema onome što "Jugosloveni" danas rade - sluđuju se... U tom kontekstu autor se, namerno, ili nenamerno, sprda čak i sa bosanskim piramidama - kao da ne zna da se radi o neverovatnom arheološkom otkriću... 

Poseta:7031

KOLUMNA - poseta(51407)

UTOPIJA - poseta(17212)

ATLANTIS - poseta(16814)

RIZNICA - poseta(153574)

ZONA - poseta(6738)