ŠABAN ŠARENKAPIĆ: CRVENE KUĆE

MojaKritika: Emil Živadinović, januar 2016; MojaGalerija: Bojan Otašević, Osluškivati, 2010.

            Ne mogu reći da sam poznavalac celokupnog književnog dela Šabana Šarenkapića, ali imam utisak da njegova knjiga Crvene kuće predstavlja neku vrstu rezimea njegovog dosadašnjeg stvaralaštva. Na takav zaključak upućuju ne samo poruke, već i naslovi pojedinih pesama koji jasno ukazuju na Šarenkapićev pređašnji rad.

            Crvene kuće se sastoje iz zbirke pesama Crvene kuće i pripovetke Naška kudilema. Pesme u ovoj zbirci su jedan poetski pogled na sukob: životnog iskustva i običaja, istoka i zapada, modernog i tradicionalnog, prošlog i budućeg. Zaboravljeni dubrovački  i osmalijski putopisci ("putnička ravnodušnost") na trenutak izlaze iz tame zaborava obasjani Šarenkapićevim svetlom, njegove pesme nas na kratko podsete na zaboravljene rođake, na socijalizam, na neku nepostojeću državu i njenu ostavinsku raspravu. Naravno, pravi pesnik ni na tren ne sme da zanemari prolaznost i smrt, a ima neku vrstu nigde zapisane obaveze da iznova "ožiljava" pesnike i putopisce koji su svoju misiju završili. Otuda u Šarenkapićevoj poeziji sve zvoni od straha od prolaženja, od starih životnih prostora kojih više nema, od preispitivanja zemaljske ljubavi, od večnosti bola i nepravde, od neba koga se ne možemo nagledati ni dok umiremo, od Dubrovčana i Osmanlija. Ima li pesnik izbora? Ima li čovek uopšte izbora? - kao da se ova pitanja nameću iz Šarenkapićevih stihova ("Ježim se na pomisao da nisam imao izbora" / "Starim u kući novoj sve bezvredno" / "Od slike na zidu pretrpi samo soba" / "Moj doživljaj nas samih u svijetu" / "U strahu od tiranije svojih svještenika" / "Postoji samo vrijeme prije i vrijeme posle" / "Da čovjek tu... ne obudali urednošću svakodnevnice"). Čak i kada ode na kraj sveta, pesnik svoju muku ponese sa sobom, tako da ni nepregledna i bogata skandinavska zemlja pesniku ne donosi smirenje.

            Naška kudilema je pripovetka objavljena u istoj knjizi u kojoj i zbirka pesama Crvene kuće. Pisana je u prvom licu i ženskom rodu dijalektom specifičnim za područje Novog Pazara, te predstavlja jedno vredno svedočanstvo jedne kulture i nesreće. Ostavši udovica u ratu, naša junakinja preživljava sve ono najgore što život može da pruži, pri čemu se čini da niti jednog trenutka nije imala mogućnost da bilo šta drugačije bira ili promeni. Pripovetka odzvanja ljudskom nesrećom i nepravdom, pri čemu su svi motivi iz Šarenkapićevih pesama ogoljeni u njegovoj prozi.

            Nažalost, u ovo loše vreme koje traje i traje već decenijama, neka je moda da ne samo nauka, već i književnost mora biti sistematizovana i ukalupljena. Sve mora biti svrstano i omeđeno nekim okvirima, tako da se rad Šabana Šarenkapića svrstava u sandžačkobošnjačku ili bošnjačku književnost. Pri tome, svi oni koji nekoga ili nešto "svrstavaju" zaboravljaju ono najvažnije - književnost ne trpi nikakve granice. Ni nebo nije granica. Ili si pesnik, ili nisi. Ili to živiš, ili ne živiš. Šaban Šarenkapić je nesvakidašnja pojava, jedan književni biser, on podjednako "vodi računa" i o prošlim i o sadašnjim "stazama, licima i predelima", o srpskim i bošnjačkim i turskim i osmanlijskim i dubrovačkim komadima života, on nas podseća da pesma ne sme biti omeđena i da je obaveza pesnika da se "bori" protiv tog "izobilja ničega", a za "istinsku domovinu".

            Za mene kao čitaoca nije nikakav problem da čitam Krležu, Crnjanskog, Njegoša ili Selimovića, jer svi oni govore istim jezikom. Otuda je za mene podela naše književnosti na srpsku, hrvatsku, bošnjačku... zapravo jedna velika podvala i uterivanje u torove, i dokle god i srpska i hrvatska i bošnjačka i crnogorska elita (koliko god svojih plemenskih država da imaju) ne prihvate prostu činjenicu da smo mi svi u istom loncu, da smo jedan organizam i da govorimo istim jezikom, a da smo svi zajedno isuviše i mali i jadni i bedni da bi imali pravo na svako dalje rastakanje, dotle ćemo da ostanemo u septičkoj jami u kojoj smo odavno i u kojoj svi zajedno i dalje zdušno lopatamo.

 

MojaKritika: Emil Živadinović, 2016. Naslov knjige: Crvene kuće. Autor: Šaban Šarenkapić. Izdavač: Kulturni centar DamaD, Novi Pazar. CIP - Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 821.163.4(497.11)-1 / 821.163.4(497.11)-32 / ISBN 978-86-7901-050-6 / COBISS.SR-ID 208468492

Poseta:1184

KOLUMNA - poseta(51408)

UTOPIJA - poseta(17212)

ATLANTIS - poseta(16815)

RIZNICA - poseta(153575)

ZONA - poseta(6739)