MojaKritika.com

MojaGalerija: Vladimir Ranković - Prostor VIII, 2008; MojaKritika: Bojan Samson 2011.

Bojan Samson

 Neizbežno osvrtanje za užitkom

 (Danica Dobrovský, Sobe, Prva knjiga Matice srpske, Novi Sad, 2005)

 Na početku ovog prikaza upitaću vas nešto o čemu već duže vreme razmišljam: kako objasniti činjenicu da su sva tri autora/ke iz edicije Prva knjiga Matice srpske za 2005. godinu svoja debitantska ostvarenja objavili pod pseudonimima? (Za one koji ne znaju, radi se o jednoj pesnikinji, o jednom pesniku i o jednom prozaisti.) Kao posledica prethodnog, muči me još jedno pitanje: odakle potiče ta učestala tendencija među novim književnim naraštajima da se u javnost izlazi pod maskom umetničkog imena? Zbog straha od neuspeha, zbog želje za provokacijom i skretanjem pažnje, zarad očuvanja privatnosti ili je u pitanju nešto četvrto? Ipak, čini se da je nekim tajnama suđeno da ne traju dugo. I pre nego što su bile objavljene njihove prve knjige, znao sam - zahvaljujući ličnim poznanstvima - da se iza pseudonima Nika Dušanov i Patrik Kovalski zapravo kriju Aleksandar Nikolić iz Sremskih Karlovaca i Bojan Jelić iz Novog Sada. Za razliku od njih, misteriozni identitet Danice Dobrovský je, i nakon pojavljivanja njenog prvenca te prvobitne promocije istog u javnosti, kod mene izazivao ogromnu radoznalost, pojačanu činjenicom da je na koricama knjige izostala uobičajena fotografija autorke. Ipak, posle nekog vremena otkrio sam, prateći jednu književnu polemiku, da je ovaj pseudonim na početku svog literarnog puta koristila beogradska spisateljica Sofija Živković koja u poslednjih nekoliko godina najčešće objavljuje prikaze romana u mnogim časopisima. Ipak, njena debitantska knjiga Sobe jeste zbirka lirskih pesama koja predstavlja dragoceno svedočanstvo o jednom zanimljivom pesničkom potencijalu.

Jedna od karakteristika poetskog diskursa Sofije Živković je prozni, ogoljeni ritam rečenice, ali i pored toga autorka se ne odriče bogate figurativnosti i asocijativnosti u svom izrazu. Neprestanim povezivanjem utisaka, osećanja i misli postiže se baroknost izraza koja se ogleda u razuđenosti i razbokorenosti slika i figura, kao i u opširnijem izlaganju – zato ovakav stil zahteva obimniju stihovanu formu. Ove pesme nam ponekad deluju kao nizovi sastavljeni od delova dnevničkih, intimnih zapisa, i oni najbolje funkcionišu u vidu obraćanja onom Drugom koji stoji preko puta, a najčešće je to muškarac kao centralni predmet želja lirske junakinje. Protagonistkinja ove poezije nas zasipa mnoštvom impresija i detalja iz svog čitalačkog i životnog iskustva, a sve to, protkano mnogim književnim i kulturološkim motivima, stvara jednu gustu i teško prohodnu mrežu značenja i asocijacija. Tako u pesmi Bašta uočavamo lucidne stihove upućene muškarcu iz junakinjine prošlosti (Tebe je potrebno saviti u luk i raspeti / strelom, pogoditi cilj na horizontu) gde se raznim mitološkim i literarnim aluzijama na Amora, Isusa ili Odiseja postiže prava eksplozija smislova. Prethodni stihovi nam ukazuju na prisustvo slikovitog i slojevitog jezika bogatog metaforama i poređenjima, sve ređeg u stvaralaštvu mlađih pesnika/kinja. Tako će, na primer, u pesmi Kolevka autorka poentirati efektnom personifikacijskom metaforom I saga o Heladi / Mrtav je molitvenik, gde apstrakcija dobija obrise konkretnog, a zatim će se u pesmi Soba za intimnu negu poigrati frazom Progledala sam kroz prste, da bi u nastavku nazrela sopstveno telo - butine, te zaključila da u tome nema ničeg olakšavajućeg kao što kaže fraza. U ovim stihovima prsti više nisu prepreka koju svesno sebi postavljamo da ne bismo u potpunosti videli stvari oko sebe i na taj način olakšavamo položaj ljudima u svojoj okolini (kao što kaže fraza), već baš naprotiv, prsti su sredstvo kojim lirska junakinja počinje da gleda svet i samu sebe u punom obliku i značenju. Uočavamo ovde i diskretnu nijansu erotskog koja dodatno pojačava još jednu eksploziju doslovnih i metaforičkih smislova.

Zapravo, isticanje erotskog, telesnog, uopšte okrenutost hedonizmu jeste jedna od glavnih preokupacija lirskog ja u ovoj zbirci. Tako ovde primećujemo jedan beskompromisni odnos prema svetu i životu koji se ogleda u nastojanju da se živi punim plućima, da se bez ostatka upije u sebe svaki trenutak egzistencije. Čini se da u ovoj poeziji mnoštvo osećanja i utisaka stvara sliku životnog izobilja koje ponekad izaziva prezasićenost i umor. Zarad pevanja o slasti i slavljenja čulnosti lirska junakinja se okreće alternativnim, i zato pomalo skrajnutim svetovima starogrčke i slovenske mitologije, te nalazi inspiraciju i zadovoljstvo u zavodljivom paganizmu. Takođe, kroz naslove, posvete, motive, ironične poente i komentare, inicira se dijalog sa autorima/kama jedinstvenog kulturnog prostora kao što su Arsen Dedić, Ivo Andrić, Branko Miljković, Radmila Lazić, Miroslav Krleža, Pero Zubac, uz ponekog svetskog klasika poput Rilkea ili Prevera, i tako protagonistkinja zbirke ispisuje beskonačnu listu sopstvene pesničke lektire. S jedne strane prisutna je želja za aktivnim, nesputanim življenjem, a s druge strane želja za povlačenjem u imaginarni svet književnosti, pa se ovaj konflikt pokušava razrešiti nastojanjem da se životno iskustvo posmatra kroz prizmu literarnih asocijacija i motiva, dakle sa određenim emotivnim otklonom. Sa puno razloga lirska junakinja će zaključiti u pesmi koja se zove U ćoškovima: Uvek mislim mnogo, a slast je kratkoveka. Drugim rečima, suviše racionalizacije (književne, kritičke ili bilo koje druge) oslabljuje ionako krhko i kratkotrajno uživanje, te ga postepeno poništava.

Već smo spomenuli da je središnji predmet želja protagonistkinje Soba muškarac koji je uglavnom fizički odsutan, te je ostala samo njegova nemušta projekcija, sastavljena od krhotina sećanja, i njoj se lirska junakinja sve vreme obraća pokušavajući tako da nadomesti odsustvo istinskog dijaloga. I dok je ona aktivna, otvorena prema životu, on u njenoj svesti ostaje upamćen kao pasivan, uplašen, lenj, onaj koji poseduje potencijal za ljubav ali ga ne koristi jer komplikuje stvari i traži izgovore za odlaganje akcije – dostojan naslednik Hamleta. Već u uvodnoj pesmi zbirke, Čistota, junakinja nam, inspirisana operom Knez Igor, otkriva svoj tajni svet satkan od sopstvene strasti i one pasije koju izražavaju književnost, muzika i druge umetnosti: Sećam se svih stvari koje želim / da se dogode. Spoj čitalačkog i neposrednog iskustva sačinjava protagonistkinjinu viziju života i ljubavi koja bi se tokom knjige trebala  ostvariti, ali postepeno, iz pesme u pesmu, ova zbirka postaje dnevnik izneverenih očekivanja. Glavni krivac za to jeste pomenuti trpilac radnje, onaj zbog kojeg ona proživljava najrazličitija osećanja, od ushićenja i požude, preko čežnje i sete, pa sve do razočarenja i gorčine, dok potpuno zadovoljstvo obično izostaje. Lirska junakinja ljubavnike iz prošlosti analizira nakon minule strasti, sa emotivnim otklonom koji podrazumeva određenu ravnodušnost i racionalnost, i pri tome se osvrće na vreme provedeno sa njima, njihove postupke i karaktere, i tu se oslobađa poetski potencijal dragocen za ovu zbirku. Naravno, nijedan predstavljeni muškarac ne može odgovoriti na bačenu kosku, jer on je u ovim pesmama samo nema i nepotpuna  slika, tek plod minulih emocija i nepouzdanog sećanja.

Ova poezija dešava se uglavnom u zatvorenim, intimnim prostorima, daleko od nepoželjnih svedoka, i to su najčešće sobe kao mesta ljubavničkih susreta, ili kao mesta čitanja, dakle prostori uživalačkih radnji. Pored soba, srećemo ovde kafiće, operske sale i učionice, dakle opet su u pitanju zatvorene prostorije u kojima se lirska junakinja oseća sigurno, opušteno i razigrano, a i kada napusti enterijer i obrati pažnju na vanjski svet, uglavnom su to gradski predeli sačinjeni ljudskom rukom – mesta netaknute prirode nisu deo ovih pesama. Ovde se krije lepota kontrasta: kultivisani, hladni, zatvoreni prostori predstavljaju savršeno okruženje za razbuktavanje paganske strasti između ljubavnika. Prenevši ovo na formalni plan poezije, rekli bismo da se nesputana erupcija životnog iskustva najbolje razliva unutar čvrstih okvira lirske pesme. Zapravo, kao da je svaka pesma u ovoj knjizi nova soba, pogodna za još jedno ogoljavanje te iznošenje najintimnijih trenutaka u egzistenciji lirskog ja - otuda, čini nam se, i naslov same zbirke. Koliko mari za okolni svet, lirska junakinja najbolje iskazuje sledećim stihom u ostvarenju Iz Preverovih dana Barbare: Ma šta se dešavalo vani, ja tebe želim. Dakle, protagonistkinja ne dozvoljava spoljašnjim okolnostima da utiču na njenu intimu, imperativ njenih skrivenih želja je presudan i zato svako ovde treba da vodi sopstveni život: svet neka brine svoje brige, a lirsko ja će za to vreme živeti po svom.

Iako se ističe ekspresivnošću koja je za svaku pohvalu, poezija Sofije Živković pati od preterane raspisanosti, pa stičemo utisak da je autorka mogla uložiti više discipline i samokontrole tokom pisanja, te da je predanije mogla raditi na formi. Premda u pojedinim trenucima naslućujemo zavidan pesnički potencijal, moramo primetiti da beogradska pesnikinja često ne uspeva održati ujednačenost kvaliteta stihova tokom pesme. Na primer, izdvajamo minijaturu Nakon koja poseduje sve osnovne karakteristike Živkovićkine poezije: topos sobe, atmosferu intimnosti, sećanje lirske junakinje na fizički odsutnog muškarca itd, a ovu pesmu od drugih izdvaja osećanje nedorečenosti, nedovršenosti jednog odnosa. Na žalost, ova emocija javlja se u nama i kada posmatramo formalnu stranu – pesma nam deluje nedorečeno, nedostaje joj na trenutke jasnoće i jednostavnosti u izlaganju. Sigurno su se ovakvi nedostaci mogli ublažiti predanijim uredničkim radom, i to je problem koji su uočili još neki prikazivači izdanja iz Matičine edicije Prva knjiga: manjak truda i energije koji se ulaže prilikom objavljivanja debitantskih ostvarenja mladih autora/ki. U prilog ovoj tvrdnji ide i podatak o šezdesetak pravopisnih i slovnih grešaka u zbirci Sobe, što takođe ide na dušu urednika/ce, odnosno korektora/ke. Iako najstarija i najprestižnija edicija te vrste kod nas, Matičina Prva knjiga dobila je u poslednjih nekoliko godina ozbiljnu konkurenciju u izdanjima manje poznatih književnih centara. Čitajući ove knjige, možemo otkriti vrlo kvalitetna i zanimljiva debitantska ostvarenja koja ne pate od pravopisnih grešaka, odlikuju se kvalitetnom opremom i dizajnom, skreću pažnju javnosti i često osvajaju razne književne nagrade. To su, na primer, izdanja edicije Prvenac pod okriljem Studentskog kulturnog centra iz Kragujevca, zatim knjige sa Festivala mladih pesnika Dani poezije koje objavljuje zaječarski Dom omladine, pa edicija Disovo proleće Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis iz Čačka itd. Zato, ako uredništvo Prve knjige uskoro ne promeni svoj odnos prema zanimljivom i raznovrsnom potencijalu najmlađih književnih generacija, talentovani autori/ke okretaće se drugim izdavačima. A čuvenoj ediciji Matice srpske ostaće samo prazna tradicija i sećanje na slavne dane, dok će Novi Sad biti centar iz kojeg će sve ređe dolaziti vredni literarni prvenci.