FRENSIS SKOT FICDŽERALD (FRANCIS SCOTT FITZGERALD): VELIKI GETSBI (THE GREAT GATSBY)

Moja galerija: Bojan Otašević, 2008 – Odraz, akril na platnu 100 x 70 cm; Moja kritika: Emil Živadinović, 2008.

 

            Veliki Getsbi je, jednostavno, remek-delo književnosti. Izlišno je reći – svetske književnosti, ograničavajući pritom ovu knjigu na nama poznati svet. To je jedna oda umišljaju da sve može da iščezne u svetlima velegrada...

            Najpre, događaji opisani u romanu Veliki Getsbi, ruku na srce, i nisu nesvakidašnji – novopečeni bogataš koji pati za devojkom iz svoje siromašne mladosti – čovek koga bogatstvo nije učinilo snobom – ispraznost, dokolica, snobizam jednog novog višeg društvenog sloja, mlade aristokratije – aristokratije ne po plavoj krvi i plemićkom poreklu, već po brzo stečenom novcu i uticaju – licemerje, koristoljubivost i bezosećajnost dokone svetine u jednom uređenom i bogatom društvenom sistemu. Ali, inteligentni način kojim je sve prikazano, čini barijeru između američkog društva početkom XX veka i, primer, srpskog društva početkom XXI veka gotovo netaknutom. Priča je univerzalna, ali je briljantan opis neupadljivih specifičnosti vremena i prostora ono što Velikom Getsbiju daje tu čudesnu draž, koja, eto, ni stotinu godina nakon objavljivanja rukopisa kritičarima širom sveta ne daje mira.

            Na žalost, knjigu Veliki Getsbi nisam čitao u originalu, te stoga moram samo da konstatujem da je i prevod odličan (Lazar Macura). U celoj knjizi, po mom skromnom mišljenju, nema ni jedne nesuvisle niti suvišne rečenice, nijedne bespotrebne reči. Rečenica je čvrsta, zvonka, čista, melodična, gotovo ritmična. Ono što, barem meni, čini Ficdžeraldovu rečenicu prepoznatljivom su opisni pridevi – svaka pojava je precizno okarakterisana do te mere da čitaocu nikakva dodatna objašnjenja nisu potrebna – rukopis stoga postaje "pitak", knjiga se brzo čita i ne zamara čitaoca koji jednostavno prepoznaje univerzalne paralele svih raspoloživih vremena i prostora, pritom se zamislivši nad jednostavnošću i biva i sam ushićen onim što je nekada ushitilo autora. Provincijsko iskustvo, praznoglavi smeh, prikrivena odbojnost, nervozna veselost, grozna sentimentalnost, romantična spremnost, dar za nadu, prostodušnost srca, nežna radoznalost, neizlečiva neiskrenost, nerazumna radost, pretvaranje besmislenosti u formu, melanholična lepota grada, prezriva solidarnost, provincijska gadljivost, samo su neki od motiva antologijski dokumentovanih u knjizi.

            Čitaoca od početka mora kopkati jedno – zašto je Getsbi veliki, veliki u smislu "Great", ne u smislu "big"? Da li zato što je od svoje kuće napravio pozornicu za ceo Njujork, a od svoga života i svoje ličnosti misteriju na toj istoj pozornici? Da li zato što je do smrti ostao nepokolebljivo veran svojoj neuzvraćenoj ljubavi? Da li zato što se predao traganju za nekim sopstvenim gralom? Da li zato što je živeo sa jednim, jedinim snom?

            Iz drugog plana (višeslojnost knjige) čitaocu prosto bubnje po mislima: sivilo velikog grada, usamljenost pojedinca u velikom gradu, definisanje potrebe da se voli nečim, svestranost kao tema prezira i na kraju iluzija na velikoj pozornici – kao glavni junak.

            A uistinu, jedan značajan deo knjige čini gomila ispraznih dijaloga isto tako ispraznih ljudi, a da pritom knjiga niti gubi na dinamici, niti sama postaje isprazna, što je retko u literaturi, tako da na kraju i sam čitalac postaje istovremeno očaran i zgađen neiscrpnom raznolikošću života...

 

Moja kritika: Emil Živadinović, 2008; Naslov knjige: (The Great Gatsby) Veliki Getsbi; Autor: (Francis Scott Fitzgerald) Frensis Skot Ficdžerald; Godina izdanja: 1925, srpsko izdanje: Politika i Narodna knjiga, 2004, prevod: Lazar Macura

Poseta:12778

KOLUMNA - poseta(51407)

UTOPIJA - poseta(17212)

ATLANTIS - poseta(16814)

RIZNICA - poseta(153574)

ZONA - poseta(6738)