MARTI AHTISARI DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA MIR

10.10.2008.
        Marti Ahtisari je dobitnik Nobelove nagrade za mir... Šta reći... Sećam se svojevremeno da je nekom trustu mozgova u Srbiji palo na pamet da nominuju Slobodana Miloševića za tu istu Nobelovu nagradu za mir. A što da ne? Jer, ako je Jaser Arafat mogao da ponese to prestižno priznanje, što ne bi i Milošević, što ne bi i Ahtisari. Šteta što Bog dragi ne požive dovoljno Staljina ili Kublaj-kana, možda bi i oni bili laureati. Ili, npr. zamislite, Adolf Hitler kao dobitnik Nobelove nagrade za mir. Zašto da ne, jer i on je, možda, želeo neki mir za svoj narod, istina u nešto izmenjenom ambijentu planete Zemlje, ali zasigurno da bi se vremenom (da je poživeo) zaželeo mira, pa bi inicirao neki mirovni ugovor, što bi posledično dovelo do Nobela...

Šalu na stranu, laički posmatrano, razumem da neko dobije takvo prizanje za otkriće DNK, života na Marsu, novih zakona kvantne fizike, za izuzetni doprinos u medicini, razmem da pisci formata Singera, Foknera, Andrića, budu nagrađeni za životni rad. Ali, na isti način nagrađivati neke političare, lutke-marionete, koji nečiju volju sprovode u politiku, mislim da je nedostojno ideje Alfreda Nobela. Marti Ahtisari, mirotvorac... 1999. godine je posredovao u potpisivanju mira Srbije i NATO pakta, ali tu su reči "mir" i "mirovana uloga" samo eufemizam za kapitulaciju Srbiju. 2007. godine je bezuspešno i nametljivo pokušao da posreduje između Srbije i Kosova (koji u tom trenutku nisu ratovali!) i ponudio neko rešenje koje je bilo u interesu samo jedne strane. Ne znam kakvu je ulogu imao u drugim "mirovnim"procesima po srećnim predelima planete, ali ovo doživljavam kao jednu očiglednu devalvaciju sistema vrednosti današnje civilizacije.

            Kada je Doris Lesing 2007.godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, pod utiskom njenom romana "Peto dete", pitao sam se, zar je moguće da danas ne postoji pisci formata Žida, zar je moguće da tek prosečni, solidni, osrednji autori ponesu takvo priznanje? Zar je moguće da se veliki više ne rađaju? Istu dilemu sam imao i 1991. godine kada je Nadin Gordimer takođe dobila Nobelovu nagradu za knjiženost, kao nagradu za svoje dugogodišnje pisanje o nepravdama belaca prema crncima u Južnoj Africi, koja je tada stekla nezavisnost. Mada, po meni, ono što je ona pisala u "Dva metra zemlje" nije prići ni "Čiča Tominoj kolibi" Harijet Bičer-Stou, valjda reperu za nepravdu te vrste. Nobelova nagrada u službi visoke dnevne politike? A iskreno, čudno mi je i da se u nekim prikazima knjiga, npr. Mario Vargas Ljosa najavljuje kao budući nobelovac (bez obzira na nesumnjiv kvalitet)...

            Kao da više nema velikih ni u čemu. Nije adekvatno za poređenje, ali nekada su za Crvenu Zvezdu igrale prave fudbalske zvezde, a danas, na istom terenu, pred istim tribinama i istom publikom igraju neki ljudi koji nemaju previše dodira sa fudbalom. Kao da se veliki više ne rađaju...

Poseta:3199

KOLUMNA - poseta(51577)

UTOPIJA - poseta(17330)

ATLANTIS - poseta(16962)

RIZNICA - poseta(154208)

ZONA - poseta(6862)