SEMIR OSMANAGICH - ALTERNATIVNA HISTORIJA - IV TOM - TRAGOVIMA ATLANTIDE

Moja galerija: Bojan Otašević  – Hipnotik, ulje na platnu, 200x140cm; Moja kritika: Emil Živadinović, 2009.

Svojim ambicioznim višetomskim poduhvatom "Alternativna historija" Semir Osmanagić suprostavlja svoje mišljenje "zvaničnoj istoriji", tj. onoj verziji istorije koja se uči po školama. Poznato je da "istoriju pišu pobednici", poznato je da je istorija mnogo puta "prepravljana" od strane političara i moćnika, da je svaka nacija istoriju tumačila prema svojim potrebama. Primera je bezbroj, npr. Grci (i Hollywood) i danas slave to što je 300 Spartanaca savladalo vojsku od 20.000 Persijanaca (bitka kod Termopila), dok Iranci, potomci Persijanaca imaju drugačije istorijske podatke. Srbi i dan-danas tvrde da je u kosovskoj bici 1389. godine učestvovalo nekoliko puta više Turaka nego Srba, dok turski istoričari tvrde da je bilo upravo obrnuto.... Primera neslaganja istorije i činjenica je mnogo i u bližoj prošlosti. Meni poznati primer je tvrdnja srpskih istoričara da su hrvatski fašisti u koncentracionom logoru "Jasenovac" tokom II svetskog rata ubili oko 1.000.000 ljudi (pretežno Srba), dok hrvatski političari i hrvatki istoričari nipodaštavaju značaj Jasenovca i manipulišu brojevima od oko "simboličnih" 80.000 srpskih žrtava u Jasenovcu. Genocid koji su Turci počinili nad Jermenima, ili proganjanje Grka sa njihove vekovne teritorije u Maloj Aziji, samo su primeri u kojima postoji bitno neslaganje činjenica sa istorijom koja se predaje po jermenskim / turskim / grčkim školama.
Sa te strane posmatrano, ako ljudska civilizacija danas, u XXI veku, ima nekoliko verzija događaja koji su se dogodili u skoroj prošlosti, ako svaka nacija, država ima svoju "zvaničnu istoriju" prilagođenu svojim potrebama i svom glasačkom telu, onda, zaista, ko danas može da tvrdi bilo šta o istoriji i kulturi Atlantide???
Atlantida, Atlantis... Možda najinspirativnija reč koju znam... Dok postoji, ljudski rod će tragati za Atlantidom... Ponekad se pitam, šta ako je Platon (ili pre njega Solon) sve izmislio? Da li je slutio da će njegova priča o davno nestalom kontinentu postati jedan od centralnih mitova civilizacije, koji će hiljadama godina inspirisati nove naraštaje? Pojedini autori potragu za Atlantidom definišu kao potragu za sopstvenom duhovnošću, kažu da je Atlantida u nama, isto kao i ljubav, vera ili nešto treće... 
Drugi pak, i to oni koji su život posvetili traganju za Atlantidom, najčvršće su ubeđeni da je ona postojala. Semir Osmanagić je, čak, napisao devet (9) tomova, devet knjiga ciklusa "Alternativna historija" koji se, pretežno, bavi Atlantidom, uz podjednako intrigante teme: vanzemaljaci, masoni, putevi duše, život posle smrti, reinkarnacija... Njegove postavke bitno se razlikuju od "zvanične" istorije, kako je Osmanagić u mnogo navrata oslovljava, gotovo s prezirom.
Ipak, ruku na srce, bez obzira na stotine knjiga brojnih istraživača, naučnika, vidovnjaka, avanturista, zanesenjaka, umnih ljudi, ali i šarlatana i mnogih drugih, još uvek ne postoji ni jedan jedini opšteprihvatljivi dokaz (barem meni poznat!) materijalne prirode o stvarnom postojanju legendarne Atlantide. A materijalni dokazi su nam neophodni - jer živimo u materijalnom svetu!
Semir Osmanagić u svojim knjigama Alternativne historije zaključuje da su piramide u Egiptu i Meksiku gradili Atlantiđani (ili njihovi potomci), da su kamene megalite po britanskim ostrvima i zapadnoj Evropi postavljali Atlantiđani, da srodnost pojedinih jezika u suprotnim zabitim krajevima sveta dokazuje da im je zajednički imenilac jezik Atlantiđana itd...
Ali, još uvek ne postoji ni jedan jedini kamen za koji neko sa sigurnoću može tvrditi da potiče sa Atlantide! Kao što ne postoji ni jedan jedini dokaz da je Isus Hristos bio ono što hrišćanstvo tvrdi da je bio (iako su dokazi na svakom koraku ispred nas, rekao bi svaki pop). Znači, stvar je vere, da li će svaki pojedinac na svetu verovati u Isusa, u devicu Mariju, u bezgrešno začeće, itd. Znači, i u Atlantidu možemo verovati ili ne verovati, jer, opšteprihvatljivih dokaza o njenom postojanju nema i verovatno ih nikada neće ni biti.
Postoji bezbroj pretpostavki i dokaza koji ništa ne potvrđuju. "Isti je arhitekta meskičkih i egipatskih piramida", tvrdi Osmanagić. Dobro, lično se slažem u potpunosti, to je tačno - i??? Ali, to opet ne znači da su ih gradili Atlantiđani! Dakle, kao i u slučaju hrišćanstva - možete verovati ili ne.
 Ja verujem u Atlantidu. Nisam zaslepljeni vernik koji će prihvatiti bilo kakvo tumačenje, bilo kakvu dogmu u svom svom besmislu. Meni su prihvatljiva i logična mnoga tumačenja Semira Osmanagića. Po njemu, i drugim srodnim autorima, Atlantida nije bila obično parče kopna, kao što je npr. Madagaskar danas. Razlika je u tome što je život ljudi koji su živeli na Atlantidi bio bitno drugačiji od nama poznatog načina života. Ta civilizacija je, barem u svom početku, bila više duhovna nego materijalna: telepatija umesto mobilnih telefona, astralne projekcije kao svakodnevnica, obilazak čitavog sveta putem svojih misli - bez kretanja fizičkog tela, putovanje u prošlost i budućnost, kroz vreme i prostor, učestala komunikacija sa bićima sa drugih planeta, tehnike i tehnologije nama nepoznate (npr. podizanje tereta teškog više tona putem zvuka), korišćenje zemljine prirodne energije (šta god to značilo - bez potrebe za naftom i gasom), magija kao svakodnevnica, život u okruženju zmajeva, divova i drugih nama fantastičnih bića... Vremenom, duhovnost se povlačila pred stalnonovootkrivanim materijalnim, čulnim uživanjima. Krajnja posledica: civilizacija u kojoj mi danas živimo je u potpunosti materijalna, a ono što mi danas podrazumevamo pod duhovnošću je simbolično spram duhovnosti s kojom su živeli Atlatiđani, pre nekoliko desetina hiljada godina.
Paradoksalno, ali ljudska civilizacija se razvijala putem od duhovnosti ka materijalnom svetu. Po nekoj mojoj logici poimanja, sistema vrednosti i poretka, trebalo bi da je obrnuto, da se čovek od materijalnog bića razvijao u duhovno, svesno biće.
Ili, možda je i razvoj čoveka dvofazan, bipolaran, kao talas u fizici. Možda nakon buduće propasti nama poznatog sveta sledi neka sledeća ljudska civilizacija, ponovo okrenuta ka duhovnosti, a manje ka materijalnim, nama bitnim u ovom trenutku vrednostima?
U knjizi IV tom Alternativne historije - Tragovima Atlantide - Osmanagić se iscrpno bavi piramidama u centralnoj Americi (reporterski, sa lica mesta), pretkolumbovskim civilizacijama u Americi i njihovim mitovima, Sfingom, evropskim narodima koje smatra direktnim potomcima Atlantidjanima, prorocima (Edgar Cayce), Golfskom strujom, jeguljama, iznosi frapantne tvrdnje i podatke. Knjiga je više nego poučna i rado je preporučujem za čitanje i diskusiju, ali takođe i svakom čitaocu preporučujem da formira sopstveni sud.
Još od "Karakterologije Jugoslovena" Vladimira Dvornikovića, lično nisam naišao na štivo koje je promenilo moj formirani pogled na svet u tolikoj meri kao što je to bio slučaj sa Alternativnom historijom. Uopšteno, privilegija je čitati knjigu "u originalu", tj. na jeziku na kome je napisana, tako da mi kojima engleski (ili nemački, francuski, španski, ruski) jezik nije maternji, često budemo uskraćeni za vredna / aktuelna dela, ili čitamo površne prevode. U slučaju Alternativne historije, drago mi je što jedan veliki autor i istraživač govori jezikom koji razumem.
Imam zamerki na račun Osmanagićevog pisanja, prvenstveno u neadekvatnom i nejasnom navođenju brojnih referenci, u nedoslednosti / nedovoljno obrađenim stavovima, u promovisanju čak i pojedinih međusobno suprostavljenih stavova. Npr. u jednom poglavlju autor objašnjava da su piramide mogle biti građene tako što je kamenje iz udaljenih kamenoloma prenošeno na gradilište "zvučnom levitacijom", tako što bi sveštenici svojim pevanjem na određenim frekvencijama "naterali" kamenje da se kreće. U drugom poglavlju autor tumači kako je francuski naučnik Joseph Davidovits još 1988. godine dokazao da su drevni graditelji piramida znali za tehnologiju topljenja kamena, na taj način su transportovali kamen u tečnom stanju, te ga na gradilištu lili u kalupe i tako gradili piramide. Po meni, Osmanagić bi, u ovako ambiciozno napisanoj knjizi, morao da tvrdi  da su piramide građene ili "zvučnom levitacijom" ili metodom topljenja kamena (osim ako nije talentovan poput srpskih političara koji bi tvrdili da su možda građene "kombinovanom" metodom). Takvih primera je još, naročito u nekim drugim tomovima Aternativne historije koji se bave drugim temama. Jer, ako je kamenje za piramide prenošeno "zvučnom levitacijom" to znači da su graditelji imali neku tehnologiju koju ljudska civilizacija XXI veka ne poseduje, a koja na neki način sugeriše o njihovoj duhovnosti i korišćenju nama nepoznatih sila. A ako je kamenje za piramide prenošeno topljenjem kamena, to znači da su graditelji imali neka znanja koja mi danas ne posedujemo (ili možda posedujemo?), a koja su čisto tehnološka, tj. nemaju neke veze sa duhovnošću graditelja. To je fundamentalna razlika. Takođe, u nekim drugim knjigama Alternativne historije pominju se i druge mogućnosti: da su graditelji bili divovi, zatim da su graditelji bili sa drugih planeta...
Smatram da iznošenje međusobno suprostavljenih teorija obara čitavu postavku, ili naučnim rečnikom - hipotezu: da piramide nisu izgrađene golom silom i mišicama stotina hiljada robova, kako to tvrdi "zvanična istorija". Jer, s obzirom da se o piramidama može čitati pretežno u nižerazrednim časopisima i da se tom temom bave svakakvi šarlatani, smatram da iznošenje međusobno suprostavljenih teorija čini priču neozbiljnom, što je poslednje što mi "verujući" želimo. Pitam se da li autor lično veruje u sve ove hipoteze, ili tek u poneku?
Ali, s obzirom na obim Alternativne historije, na širinu tematike koju obuhvata, na slobodu autora u tumačenju i zaključivanju, sve svoje zamerke ću ostaviti po strani. Autor se bukvalno uhvatio u koštac sa svim tajnama ovoga sveta i svaku nam je približio i, barem delimično, razotkrio, nudeći brojne odgovore i ostavljajući brojne dileme. I na tome mu treba odati priznanje, čestitati mu, podržati ga u daljem radu, poslati mu e-mail sa svojim impresijama, sugestijama, referencama, jer, Alternativna historija se i dalje piše...

SEMIR OSMANAGICH - ALTERNATIVNA HISTORIJA - IV TOM - TRAGOVIMA ATLANTIDE u celini je dostupno na http://www.alternativnahistorija.com/AH4.htm

Poseta:6747

KOLUMNA - poseta(51482)

UTOPIJA - poseta(17253)

ATLANTIS - poseta(16870)

RIZNICA - poseta(153742)

ZONA - poseta(6782)